Debata

  Talas široke društvene pobune koji je zahvatio Srbiju, predstavlja fenomen dosadašnjeg političkog bunta i u nekim apsektima prerastao je pobunu koja je rezultirala Miloševićevom smenom. Ovaj pokret, pored toga što je našao način da dopre do politički inertnijeg (neobrazovanijeg, neinformisanog) dela političke javnosti (akcije studenata- marševi, trke), nema apsolutno nikakvu spoljnju podršku. Za razliku od Otpora i DOS-a koji su bili spoljnopolitički interes više značajnih velesila (Amerika, Evropa) sadašnji pokret levitira   u prostoru „simpatija“ bez pordške, ne postoji ni   pretpostavkva vrednosti (uticaja) ovog pokreta u političkoj budućnosti Srbije. Floskulu „obojene revolucije“ plasirala je nasilna vlast kao privreremni medijski spin stvarajući paralelnu stvarnost u kojoj obitava jedan mali krug glasača koji je podržavaju. Podrška aktuelne vlasti u većoj meri bazirana je na kriminalu, kupljeno- ucenjenim glasačima i delu javnosti koja i ne traži „paralelnu stvarno...

  Rezultati izbora u Zaječaru i Kosjeriću doneli su pre svega osećaj gorčine i razočarenja kod većine opozicionih aktivista i simpatizera. Takve emocije nisu utemeljene u samom rezultatu. Racionalno, ova situacija bi se pre mogla nazvati „otrežnjenjem“ jer su razbijene iluzije kojima su vođeni aktivisti, studenti i opozicija koji su za izbore   „lokalnog“ karakera vezali sudbinu društva. Izbori su nam pokazali (možda bolje podsetili) na okolnosti koje smo i sami znali ali smo u zanosu šetnji, trka i blokada odlučili da ih stavimo u drugi plan i tako zavaramo i ohrabrimo sebe! Stariji brat Andreja Vučiča vlast neće predati mirnim putem. To je jasno bilo   u više poslednjih izbornih ciklusa i sa tim   smo izašli na ulice posle pada nadstrašnice. Sam zahtev da tužilaštvo radi svoj posao a odbijanje izbora proizašao je iz jasnog zaključka da ovo nije vlast koja se osvaja olovkom. Zaključak bi bio da u pravcu budućeg političkog delovanja treba razdvojiti izbore u više...

  Kirminalizacija sistema Građanska pobuna koja je paralisala autokratsku vlast Aleksandra Vučića u poslednjih, više od 7 meseci, ulazi u fazu kolapsa koji postaje   izuzetno opasan. Jedini element koji postojeću situaciju klasifikuje kao mirnodopsku je nedostatak naoružanja sa strane koja je suprodstavljena Vučiću. Pobuna je izazvana urušavanjem države,   sistema i institucija u trenutku kad cenu ovog   procesa plaćaju slučajni prolaznici u padu nadstrašnice. Svima je bilo jasno da država ne postoji i pre toga ali je ova tragedija prva jasno pokazala da bilo ko može da izgubi život od strane države. Masovne mirne demonstracije koje su pokrenute bile su prva manifestacija opšte pobune a na njih je režim odgovorio represivno, koristeći sva konvencionalne   i nekonvencionalne metode. Od sistemskih (obezbeđenje policije kojeg nije bilo) do vansistemskih (organizovang gaženje studenata) demonstrirajući svoju društveno patološku prirodu, usmerenu protiv sopstveni...

  Studenti kao interes finasijera SNS-a!   Po teoriji društvenih pokreta oni su reaktivna pojava na društvene okolnosti, ponašanje države i ambijent koji ona stvara. Bilo da su u pitanju vladavina zakona (ili njeno odsustvo) kao i opšti parametri bezbednosti, vladavine prava ili vrednosti koje društvo ima ili nema. Studentska pobuna u Srbiji uzima svoj danak i paralisani sistem odgovara besmisleno, represivno, bez suštinskog razumevanja da je on zapravo uzrok svega što se Srbiji danas dešava. Kakav je to sistem? Izgrađen je na monohromnom socijalističkom sistemu komandne privrede, centralizovane uprave koji je nekih 40 tak godina građen u dubinu ali nije uspeo da ostvari demokratske interakcije sa krajim ćelijama svog upravljačkog ogranizma. Npr. mesne zajednice su mogle da razmeštaju kante u vreme socijalizma ali nisu mogle da učestvuju    u formiranju odnosa prema Staljinu. Ova tehnokratska vladavina mutirala je pod sankcijama    u kriminalnu organizaciju...