Srbija jednog čoveka

 

Rezultati izbora u Zaječaru i Kosjeriću doneli su pre svega osećaj gorčine i razočarenja kod većine opozicionih aktivista i simpatizera. Takve emocije nisu utemeljene u samom rezultatu. Racionalno, ova situacija bi se pre mogla nazvati „otrežnjenjem“ jer su razbijene iluzije kojima su vođeni aktivisti, studenti i opozicija koji su za izbore  „lokalnog“ karakera vezali sudbinu društva.

Izbori su nam pokazali (možda bolje podsetili) na okolnosti koje smo i sami znali ali smo u zanosu šetnji, trka i blokada odlučili da ih stavimo u drugi plan i tako zavaramo i ohrabrimo sebe! Stariji brat Andreja Vučiča vlast neće predati mirnim putem. To je jasno bilo  u više poslednjih izbornih ciklusa i sa tim  smo izašli na ulice posle pada nadstrašnice. Sam zahtev da tužilaštvo radi svoj posao a odbijanje izbora proizašao je iz jasnog zaključka da ovo nije vlast koja se osvaja olovkom. Zaključak bi bio da u pravcu budućeg političkog delovanja treba razdvojiti izbore u više segmenata i za svaki se pripremiti:

-          Osvajanje većine glasova

-          Sprovođenje izbornog procesa (sa brojanjem glasova, čuvanjem kutija)

-          Osvajanje vlasti, odbrana izbornih rezultata

U rezimeu izbora koji su iza nas u potpunosti možemo da budemo zadovoljni jednim segmentom ovog politilčkog procesa.  Odaziv na izbore bio je rekordan, angažovanost volontera je bila na zavidnom nivou, organizacija, pozivanje, promocija je dala efekta i odrazila se na visoki odaziv birača na izbore.  Sam čin glasanja, izvučen je na svetlo iz senke „ izbori ne mogu ništa da promene“ i podignuta je svest građana da su izbori važni i da je njihova individulna odgovornost prema izasku na izbore i glasanju važna. Aspekat kampanje, akcija, pozivanja i motivisanja šireg auditorijuma da se uključi u izborni proces dao je rezultate koji moža nisu uspeli da pobede korupciju, nasilje, ucene, dovođenje glasača, mahninacije sa spiskovima ali je dao rezutlate koji bi hladne glave mogle da  okarakterišu kao dobri. Studenti i opozicija krenuli  su na kriminalnu organizaciju svojim aktivizmom, bez nasilja i resursa za nasilje i bez novca što je ključni deo Vučićeve „kampanje“. Kada se pogedaju rezultati, čak i ovakvi prekrojeni, Vučićevi korumpriani glasači obraćaju se opoziciji i nezavisnim medijima u odbrani svojih prava (koja su doduše proizašla iz krivičnog dela prodaje glasova) svesni toga sa koje se strane nalaze oni koji brane prava.

Pokazalo se da i širi društveni angažman kao i brojnost posmatrača i javnosti uključene u nadgledanje izbora daju rezultate i imaju vrednost. Izbori jesu obilovali neregularnostima, lažnim prijavljivanjima, kupljenim glasovima, ucenjenim, nasilnicima na ulicama ali je jako veliki broj svih ovih  neregularnosti dokumentovan, snimljen, objavljen na društvenim mrežama...tako da je većina mahinacija zapravo razotkrivena. Ove operacije zahtevaju novac i logistiku a ako ne daju željeni rezultat (da neko poveruje kako je osvojena većina glasova) već se vlast brani silom, onda su to za starijeg brata Andreja Vučića bačene pare i protraćeni resursi. Na silu je mogao da ne da vlast i sa manjim brojem glasova a mimikrija kojom je pokušavao da prikrije stvarno stranje i predstavi izbore kao „demokratske“ i ako je debelo plaćena, nije uspela. Postoje snimci i lica ljudi iz Sombora, Plandišta, Kovačice...postoje čak i pčele koje su dokumentovano umešane u „izborne nepravilnosti“ tog obima da bi obaranje izbora bilo legitiman politički zahtev. Tako da bi opozicija i studenti u određenoj meri mogli da budu zadovoljni čak i ovim elementom izbornog procesa. Dokumentovane nepravilnosti bi u svakoj pravnoj državi bile dovoljne da se izbori ponove što znači da se sav ona trud, pređeni kilometri i stražarenja nad kutijama i biračkim mesitma isplatio. Birački spiskovi su završili u  kontejnerima i pronađeni su u njima. Istina je možda u ovom trenutku nemoćna ali je  utvrđena, dokazana i jasna zahvajući ljudima koji su dobrovoljno  i samoorganizovano angažovali na ovim izborima.

Onaj element s kojim nikako ne možemo da budemo zadovoljni je faktičko preuzimanje vlasti kao zakonska garancija kojim država Srbije svojim građanima garantuje prava. To smo znali i pre izbora i baš je ova osobina sistema države i dovela do opštenarodne pobune. Sve i da su izbori prošli reguralno, da je apsolutna većina glasova bila protiv vlasti strarijeg brata Andreja Vučića, šta onda? Ko bi i kako preuzeo vlast ako bi u zgradama opštinske uprave bile puštene pčele ili Vučićevi bilderi koji neće da rade noge. Neidentifikovana lica,bez službenog broja (što je zabranjeno zakonom o policiji) u majcama MUPa predstavljaju parapolicijsku formaciju koja je održavala „ red“ na dan izbora u Kosjeriću. Ko su ti ljudi? Da li svako danas može da odštampa u fotokopirnici majcu MUPa i da izađe sa njom na ulicu da održava, neki svoj imaginarni, red? Država koja je pala na mnogim ispitima  u kojima je najtragičnija nadstrašnica, ponovo je pala na ispitu i MUP se nije oglasio ni pohapsio ljude koji se lažno predstavljaju kao pripadnici MUPa, glumeći neku „bezbednosnu ulogu“ u jednom do te mere nebezbednom društvu da se više ne zna ko je policija a ko su kriminalci. Očigledno je da ovim segmentom, preuzimanjem vlasti treba da se bavimo više nego svim ostalim elementima izbornog procesa. Možda studenti mogu da trče za Briesel, Kosovo, Hilandar sa zapisnicima sa izbornih mesta isto veče kada se birališta zatvore. Možda treba da krenemo biciklama ka Beogradu i ambasadama EU, Rusije, Kine...ili ka kancelarijama Rio Tinto, Beograda na vodi ili Milenijum Tima. Ko je zapravo garant da je osvojena većina glasova i u legitimno izbornom procesu osvajanje vlasti, u Srbij jednog čoveka?

Još nije gotovo! Iz kontejnera izlaze glasački spiskovi, listići... u Srbiji se upravo blokira jedna po jedna raskrsnica, prave se nova šatorska naselja a vlast je odlučila da hapsi univerzitetske profesore kao odgovor na svoj poraz. Rezultati izbora u Kosjeriću i Zaječaru su jasni, kao i više puta u našoj prošlosti, Vučić nije dobio većinu glasova. Poturio ih je, kupio i nametnuo na silu  u loše režiranoj predstavi koja je ovaj put brojnije dokumentovana i istog trenutka objavljena. Danas se više ne zna ko je dobio te izbore ali se zna ko je doživeo politički debakl. Srbija je blokirana više nego što je bila pre ovih izbora.

Izbori u Kosjeriću i Zaječaru nemaju svog pobednika ali imaju svog gubitnka! To je stariji brat Andreja  Vučića!